О Еру

Еро из Херцеговине није само маскота. Еро је дух једног краја, лице Невесиња и чувар оне препознатљиве херцеговачке нарави – поносне, честите, духовите и слободне.

Као заштитни знак Невесињске олимпијаде, једне од најстаријих спортско-културних манифестација на овим просторима, Еро је ту да прича причу о Невесињу, његовим људима, традицији, витештву и гостопримству. Невесињска олимпијада је кроз више од вијека постала симбол народног саборовања, спорта, културе и очувања обичаја.

Еро је онај добри домаћин који ће свакога дочекати раширених руку, али и онај стари херцеговачки мудрац који ће увијек рећи оно што мисли. Није му страна шала, воли добар разговор, цијени поштење и не подноси неправду. Његов језик је народски, његов дух је слободарски, а његова мјера је једноставна – човјек вриједи онолико колико остави траг иза себе.

Еро није ничији портпарол. Није политички симбол, нити је створен да заступа било чије интересе или дневну политику. Он припада Невесињу, Херцеговини и свима који поштују традицију, спортски дух и људске вриједности.

Еро има своје ставове, али они долазе из његовог бића – из херцеговачке памети, искуства и народног духа. Он ће похвалити оно што је добро, насмијати се људским слабостима, подсјетити на заборављене вриједности и увијек стати на страну фер-плеја, части и домаћинства.

Кроз своје приче, наступе и присуство, Еро промовише Невесиње као мјесто богате историје, великих људи и отвореног срца. Његова мисија је једна – да Невесиње и Невесињска олимпијада буду препознати тамо гдје год стигне његов глас.

Јер Еро није само лик.

Еро је карактер. Еро је Херцеговина.

Еро прича

Еро о наградном фонду Невесињске олимпијаде

„Е, моји људи... сто педесет и више година се овдје копља укрштају, коњи јуре, јунаци се доказују, а народ се сабира. Није ово само један дан на ливади – ово је прича која траје дуже од многих зграда, функција и фотеља."

Кад чујем да је наградни фонд 60.000 марака, ја се обрадујем – није мала ствар наградити труд, зној и поштење такмичара. Сваком јунаку треба признати оно што заслужи.

Али, знам ја и рачунати. Нисам завршио велике школе, али сам научио од ђеда и прађеда: кад домаћин има велике планове, мора знати шта му је приоритет. А ако се за разне ствари могу наћи милиони и милијарде, онда ваљда најстарија спортско-културна манифестација овог краја, а и шире, заслужује да се погледа не само као трошак, него као улагање. Признајем да некад ми се чини да се гледа да се само "отаља", и нек је на част ко се пронађе.

Али пазите: Невесињска олимпијада није само такмичење. Она је наша прича, наш бренд, наша разгледница коју шаљемо у свијет. Колико један град има прилика да покаже своје име пред хиљадама људи? Колико традиција може да траје 150 година и да још окупља народ?

Не тражи Еро куле и градове од злата. Не треба мени свита и галама. Али ако нешто има вриједност, онда га треба његовати као што домаћин чува огњиште.

Уложити у Олимпијаду значи уложити у Невесиње, у младе, у туризам, у спорт и у оно што ће остати иза нас. Додуше то мора бити стратешки осмишљено и изведено, а не "збрда - здола".

Јер, браћо моја, лако је потрошити пара – али није свака пара трага оставила.

А ова наша Олимпијада оставља траг већ више од вијека и по.